ŽIVOT, PRIČA, POČETAK: ANDRIJA VUKELIĆ

Dobar dan dragi fotografi, danas ćete imati priliku da pročitate jedan jako zanimljiv intervju sa mladim fotografom Andrijom Vukelićem.

IE: Dobro Andrija hajde nam nešto reci o ovoj fotografiji.

Rana realizacija

AV: Ova fotografija je jedna od najboljih fotografija koju sam ja napravio. Tako ja barem mislim. Tačno se i sećam kako je nastala. Naime, leta 2016. sam bio na proputovanju po Italiji i jedna od mojih destinacija je bila Venecija. Predivan stari grad u kome sam bio nekoliko puta i koji mi je veoma blizak srcu. Pošto je taj turistički deo Venecije ostrvski, onda se ide brodovima od kopna do starog grada. Ti brodovi staju na jednoj pelepoj rivijeri koja se zove Riva degli Schiavoni. Na toj rivijeri postoji jedan most, Ponte della Paglia, kojim se ide do glavnog trga (Piazza San Marco). Kada sam bio na tom mostu video sam jednu indijsku familiju. Majka je držala dete kako bi ih njen muž slikao. Na tom mostu je, inače, uvek ogromna gužva i imate dve opcije, ili da se pomerate ili da stojite naslonjeni na ogradu. Oni su stajali naslonjeni na ogradu. Kada sam ih prolazio, videom sam lice deteta i instinktivno posegnuo za aparatom. Lice mu je izgledalo tako odraslo, tako staro. Nisam imao mnogo prostora i vremena da se namestim i da podesim aparat. Samo sam ga podigao i opalio tri fotografije uzastopno. Nakon te tri, ljudi su već počeli da se nerviraju što blokiram put i dete više nije imalo tu istu ekspresiju. Tek kada sam došao u Beograda sam pogledao te fotografije i bio zapanjen.

IE: U redu, ajde nam se sada pedstavi, ko si ti?

AV: Ko sam ja? Tesko pitanje. Ja sam Andrija Vukelić, bavim se pisanjem i fotografijom kao neke od glavnih hobija, mada se bavim i filozofijom. Idem u ITHS. Stil fotografije? Trudim se da se ne ograničavam time, ali ako bih morao da definišem life fotografija.

IE: Kada si počeo da se baviš fotografijom i šta te tera da radiš dalje?

AV: Počeo sa da se intenzivno bavim fotografijom pre godinu i po dana, ali sam „od malih nogu“ imao to neko privlačenje ka fotografiji. Iz istog razloga to radim i danas. Prosto me nešto, neki „glas u mozgu“ vuče da se bavim time.

IE: Ko su ti bili uzori kada si počeo da se baviš fotografijom, a ko sada na tebe ima uticaj?

AV: I kada sam počinjao, a i sada nemam neke čvrste uzore u tradicionalnom smislu reči. Uvek sam se trudio, u svemu ne samo u fotografiji, da gledam delo, a ne čoveka iza njega. Toliko da se već dugo trudim da ne gledam imena fotografa čije fotografije me inspirišu ili koje mi probude neko jako osećanje Tako da nemam jednu osobu ili čak grupu fotografa koji su mi uzor, ono što me zaseni, na bilo koji način, to mi je uzor.

IE: Koji pravac fotografije najviše voliš i zašto?

AV: Pa kao što sam rekao, trudim se da se ne ograničavam oblastima, već da uhvatim momenat koji prenosi neku emociju. To moze da bude neko arhitektonsko dostignuće, a može i da bude osoba na protestu.

IE: Šta planiraš za budućnost? Kako misliš da poboljšaš svoju tehniku slikanja?

AV: Planiram da se bavim ovim. Pa sada gde me fotografija odvede, tu ću ja i ići. Voleo bih da se bavim reporterskom fotografijom i da radim za neku novinsku kuću (hmhmhm, molim Vas da me zaposlite, ako ovo čita neko ko radi u nekoj novinskoj kući hmhmhm), ali nemam neki fiksni plan. Po pitanju tehnike, trudim se da se poboljšavam iz dana u dan. Kopam po internetu, pitam starije fotografe, čitam knjige… Bilo šta što mogu da ‚‚ukradem“ od znanja, ja pokušam.

IE: Koji aspekt fotografije bi voleo da savladaš u narednom periodu?

AV: U, ovo je isto teško pitanje. Voleo bih da savladam koloritet. Sa time eksperimentišem dosta u poslednje vreme, ali mislim da sam daleko od toga da poznajem bilo koji aspekt fotografije da kažem da sam ga savladao, tako da bih voleo da samo nastavim da napredujem…sa fokusom na koloritet.